Finansije i Osiguranje - Srbija

Da li je greh prevariti osiguranje

Protokol o sprečavanju prevara, koji je 13. aprila ove godine potpisalo sedam zemalja regiona (Hrvatska, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija, Crna Gora i Mađarska) trebalo bi, veruju naši osiguravači, da smanji broj prevara, jer će podaci o počiniocima u bilo kojoj od tih zemalja biti dostupni svima, pa će se i njima lakše stati na kraj.

Prevare često imaju međunarodni karakter – prevaranti imaju saradnike i u drugim zemljama, a u grupi povezanih osoba nije neobično da se nalaze i policajci, i procenitelji, i medicinsko osoblje, i same osiguravajuće kuće. Ove takozvane međunarodne štete tretiraju se kao najprofitabilnije i najmanje riskantne, jer se teško otkrivaju.

Ali, šta se dešava?

Zbog prevara u osiguranju ne ispaštaju samo osiguravajuća društva, koja imaju velike troškove, već i osiguranici, koji na račun „manjka” napravljenog zbog prevara moraju skuplje da plaćaju polise, s obzirom na to da osiguravači i taj rizik uračunavaju u cenu. Tako, prema proceni National Insurance Crime Bureau, američka porodica godišnje plati u proseku po 1.000 dolara više po osnovu osiguranja od onoga što bi stvarno bilo potrebno kad se prevare u ovom sektoru ne bi dešavale. U Britaniji, prema podacima Insurance Freud Bureau, svaki stanovnik plaća za osiguranje po 44 funte godišnje više nego što je potrebno, a ova stavka je za prosečnog Holanđanina oko 150 evra godišnje.

Prevare u osiguranju u Nemačkoj naprave godišnju štetu od oko četiri milijarde evra ili oko 10 odsto od ukupnog iznosa isplaćenih šteta. U Italiji je tri odsto svih isplaćenih šteta – lažno. Amerika zbog prevara u osiguranju godišnje gubi oko 30 milijardi dolara, a Britanija oko 1,9 milijardi funti. Ovo je u sklopu svoje prezentacije izneo Hrvoje Pauković, direktor Hrvatskog ureda za osiguranje, na nedavno održanom okruglom stolu „Sprečavanje prevara u osiguranju” u Zagrebu.

Uprkos tome što zbog prevara gube i osiguravajuća društva i građani, većina građana smatra da „nije greh prevariti bogate osiguravače” . Čak 20 odsto potrošača u Nemačkoj smatra da prevare u osiguranju ne treba kažnjavati, 44 odsto Holanđana učestvovalo je u prevarama osiguranja od čega je 12 odsto njih to i priznalo, a 40 odsto Danaca poznaje nekoga ko je uspeo da obmane osiguranje.

I u Srbiji je tema prevara u osiguranju poprilično često aktuelna, utoliko pre što se barata procenom da je između 30 i 40 odsto prijavljenih šteta u autoosiguranju lažno, a čak polovina kad je reč o kasko osiguranju, prvenstveno krađi vozila. Gotovo da postoji stereotip, koji se javlja u oko 90 odsto slučajeva: prema rečima Snežane Sremčević, izvršnog direktora Udruženja osiguravača Srbije, najučestaliji pokušaji prevara tiču se prikazivanja veće štete, namernog izazivanja nezgode da bi se naplatila šteta, prijavljivanja krađe vozila koje je prethodno prodato i prijavljivanja nezgoda po Evropskom izveštaju.

Često se, takođe, prijavljuju stara oštećenja, prilažu se kao dokaz fiktivni uvećani računi, delovi se premeštaju sa drugih havarisanih vozila, česti su pokušaji naplate štete za preminula lica… a čak i oni kojima prevare nisu „uža specijalnost” pokušavaju da naplate istu štetu na više mesta.